Interview de J.L. Mélenchon à DANAS: une pincée de révisionisme démagogue

Les interviews de politiciens français dans les médias serbes sont rares. Celle de Mélenchon au quotidien serbe DANAS présente un intérêt. Tout aurait pu être si lisse si seulement JLM n'avait pas cautionné au détour d'une phrase le révisionnisme historique qui ravage la Serbie et l'enfonce dans l'identitarisme le plus délétère.

https://www.danas.rs/politika/melanson-predlazemo-konferenciju-za-mir-u-evropi-pod-okriljem-oebs/

Les interviews de politiciens français dans les médias serbes sont rares. Celle de Mélenchon au quotidien serbe DANAS présente un intérêt.  Elle avance une proposition originale pour approcher un règlement des situations conflictuelles dans les Balkans: organiser une conférence internationale sur la Paix dans les Balkans sous le patronage de l'OSCE.  En cela cette proposition s'aligne quelque peu sur les positions du Parti Socialiste serbe,  rival du parti Démocrate de feu Djindjic membre de l'Internationale Socialiste, qui se débat comme un diable depuis des années pour adhérer à cette même internationale.

Ce qui coince dans ce papier ce sont deux passages où JLM  "dérape" de manière troublante. A moins que ce ne soit pas un "dérapage" mais une conviction solidement ancrée...ce qui serait plus inquiétant et un vrai coup dans le dos aux historiens serbes qui se battent contre l'offensive révisionniste qui sévit en Serbie et sur tout le territoire de l'ex-Yougoslavie.

Le premier est l'allusion faite à Dragoljub Mihailovic, officier de l'armée royale qui fut condamné en 1946 par le tribunal militaire de la République Populaire de Yougoslavie pour trahison et crimes de guerre, pour des faits amplement documentés (voir ci-dessous en serbe les principales charges retenues contre lui).  Sa réhabilitation en 2015 par une cour Belgradoise est le fruit de l'action d'organisations anti-communistes bénéficiant de relais puissants à l'académie des arts et des sciences de Serbie, relais qui s'échinent depuis deux décennies à tenter de délégitimer le mouvement révolutionnaire qui mis fin à la monarchie et installa le socialisme.  Ces cercles réactionnaires, sont ceux qui aujourd'hui ont le vent en poupe en Serbie, à tel point que toute la production artistique du moment est contaminée par les thèses identitaires.  C'est dans ce contexte qu'une infime minorité d'historiens universitaires serbes tente de résister pour rétablir la vérité historique sur les crimes perpétrés par les unités tchetniques de Mihailovic, qu'il faudrait évidement dissocier des autres fractions monarchistes collaborationnistes comme celle de Ljotic.  Aussi, peut -on s'interroger sur cette mention faite dans une interview donnée à un organe de presse serbe à grand tirage. 

Simple démagogie  ? Ignorance  ? Auto-intoxication ? Vous jugerez.

Extrait de l'article de Danas:

"Pored svih žrtava u Velikom ratu, vi ste bili prvi koji ste digli glavu pred nacistima, sa martovskim manifestacijama 1941. u Beogradu, sa prvim otporom koji je organizovao Dragoljub Mihailović u zapadnoj Srbiji, sa masovnim učešćem u Titovim partizanskim jedinicama."

traduction: "Devant (Malgré, ndlr) toutes les victimes de la Grande Guerre, vous (les serbes, ndlr) êtes les premiers à avoir levé la tête face aux nazis, avec les manifestations de mars 1941 à Belgrade, avec la première résistance organisée par Dragoljub Mihailovic en Serbie occidentale, avec la participation massive aux unités de partisans de Tito"

 Note: l'affirmation selon laquelle les premiers actes de résistance sont imputables aux tchetniques de Mihailovic est douteuse. Le soulèvement armé des groupes de partisans date des tous premiers moments de l'occupation. L'URSS, alors à la recherche d'une union stratégique avec la Grande Bretagne, négligera d'ailleurs tout soutien aux groupes de partisans du PC de Yougoslavie pendant presque 2 ans pour privilégier le soutien aux groupes tchetniques "légalistes".  Ce fait contribuera, entre autre, à la dissolution du Komintern en 1943.

Le second passage mentionne l'opposition aux bombardements de 1999.  On a bien du mal à percevoir qui sont ces opposants à la guerre. Entre les partisans du "ni ni" qui foisonnaient et les bellicistes de toujours que Mélenchon attaque nommément dans l'interview, Kouchner en particulier, j'ai bien du mal à retrouver dans mes archives de l'époque des déclarations de Mélenchon sur le sujet, lui qui à cette date du 24 mars 1999, début des frappes et fin de l'ultimatum illégal des puissances de l'OTAN,  était toujours membre du PS qui gouvernait avec le PCF et les verts dans le cadre de la dite "Gauche plurielle" et s'apprêtait à cautionner la participation honteuse à une agression militaire emmenée ar l'OTAN après avoir tenu la chandelle des pourparler de Rambouillet.  D'ici à dire qu'il n'y a pas eu d'opposition de gauche à la guerre serait exagéré.  Je me souviens d'une intervention de J.C. Gayssot à l'Assemblée Nationale réclamant des explications sur l'envoi du porte-avion Foch dans l'Adriatique. Je témoigne en avoir été de ces "opposants actifs" avec de nombreux communistes, comme le cégétiste Jean-Pierre Page et ceux de la "Politique Extérieure" du PCF qui interpellèrent Robert Hue, alors secrétaire national du PCF,  sur le fait que la position neutraliste du parti sur cette gravissime question avait été prise en violation des règles de fonctionnement interne, sans consultation de l'organe interne compétent sur les questions internationales, causant  le départ de quasiment tous les membres de la POLEX dans la dissidence active.  La POLEX du PCF est morte en mars 1999.

Extrait de l'article de Danas:

"Ja znam da francuski parlamentarci koji su bili protiv dezintegracije Jugoslavije, a naročito protiv bombardovanja 1999. mogu da se izbroje na prste jedne ruke. Nama koji smo bili protiv, vreme je pokazalo da smo bili u pravu, ali kakva je bila cena toga?"

traduction :"Je sais que les parlementaires français qui étaient contre la désintégration de la Yougoslavie, et tout particulièrement contre les bombardements de 1999 peuvent se compter sur les doigts d'une main. Pour nous (qui çà nous ? la FI ? ,le PG ? ils n'existaient pas en 1999, ndlr) qui étions contre, le temps a montré que nous avions raison, mais quel a été le prix payé pour  cela ?"

JLM pourra toujours tenter d'amadouer l'électorat serbophone.  Il doit cependant réaliser qu'en jouant de démagogie il désert la cause des progressistes et antifascistes serbes et yougoslaves et par dessus tout celle de la Vérité.

JLM devrait prendre des conseils auprès des antifascistes de Croatie, dont un grand nombre est serbe d'ailleurs.

http://www.antifasisticki-vjesnik.org/hr/kalendar/7/17/67/

En ce qui me concerne, le cas Mélenchon est clos.

Il n'y a pire politicien que celui qui use de la Veulerie ou de la Démagogie.

J'attendais mieux.

 

Suđenje Draži Mihajloviću 1946 ..arhivski snimak © YU 0 Laki / Jugoslovenski partizani

Extrait de l'acte d'accusation contre le Général Dragoljub "Draza" Mihailovic.

Vojno tužilaštvo Jugoslovenske armije – Vrhovnom sudu Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Beograd, 31. maj 1946. godine

Izvod iz optužnice protivu Mihailović Dragoljuba – Draže, dr Moljević Stevana i Žujović Mladena

Vojno tužioštvo Jugoslovenske armije

Br. 711/46, 31. maja 1946. g.

Vrhovnom sudu Federativne Narodne Republike Jugoslavije – Vojno veće, Beograd

Na osnovu člana 46. Zakona o uređenju narodnih sudova i člana 14. alineje 2. Zakona o krivičnim delima protiv naroda i države, a u smislu člana 7. i člana 19. Zakona o uređenju i nadležnosti vojnih sudova u Jugoslovenskoj armiji podnosim tome Sudu

OPTUŽNICU

protiv sledećih lica:

  1. 1.Mihailović Dragoljuba – Draže, rođen 27 aprila 1893. godine u Ivanjici, od oca Mihaila i majke Smiljane rođene Petrović, Srbin, jugoslovenski državljanin, oženjen, otac dvoje dece, pre rata bio pukovnik bivše jugoslovenske vojske, a u toku okupacije proizveden u čin armijskog generala, bio ministar vojni izbegličke vlade i načelnik štaba Vrhovne komande takozvane jugoslovenske vojske u otadžbini – sada je u zatvoru.
  2. 2.Dr. Moljević Stevana, rođen 6 januara 1888. godine u Rudom, od oca Jovana i majke Mitre, rođene Babić, otac dvoje dece, svršio pravni fakultet u Zagrebu, Srbin, jugoslovenski državljanin, pre rata bio advokat u Banjaluci, a za vreme okupacije bio član štaba Vrhovne komande Draže Mihailovića – sada u zatvoru.
  3. 3.Žujović Mladena, rođen 5 juna 1895 godine u Beogradu, od oca Jevrema i majke Danice, pre rata bio advokatski pripravnik u Beogradu, Srbin, jugoslovenski državljanin, odsutan – sada u inostranstvu.

RATNI ZLOČINI

41. Mihailović je putem bezbrojnih raspisa, naredaba, radiograma, direktiva, upućivanih svim njegovim komandantima, kao i pojedinim komandantima u konkretnim slučajevima, počev od jeseni 1941, izdavao stroga naređenja da bez milosti uništavaju sve borce Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda, zarobljene i ranjene borce, sve simpatizere Narodno-oslobodilačkog pokreta, svakog onoga ko ma čime pomaže Narodno-oslobodilačku vojsku i partizanske odrede, nazivajući u svojim depešama, raspisima i direktivama sve pripadnike Narodno-oslobodilačkog pokreta komunistima, boljševicima, ustačko-boljševičkim bandama i tako dalje.

42. Mihailović je također izdavao naređenja svojim komandantima da uništavaju muslimane (koje je on nazivao Turcima) i Hrvate (koje je on izjednačavao sa ustašama).

43. Mihailović je uveo u primenu metodu ubijanja ljudi bez suda i ma kakvog ispitivanja krivice. Osude na smrt izricao je on, a to pravo bio je preneo i na svoje komandante korpusa, brigada, pa i bataljona. Osuđene na smrt je stavljao pod slovo „Z“.

44. Za izvršenje smrtnih osuda po metodi slova „Z“ (slovo „Z“ je početno slovo od reči „zaklati“, a lice stavljeno pod slovo „Z“ moralo je biti zaklano), Mihailović je dao direktivu da svaka njegova brigada formira „crne trojke“ koje su konspirativno radile. Po Mihailovićevim direktivama komandanti brigada su u „crne trojke“ odabirali krvoločne ljude koji su stupanjem u „crnu trojku“ davali pristanak da izvrše svako naređenje bez pogovora, a da u slučaju neizvršenja naređenja budu streljani. Mihailović je, šta više, davao „crnim trojkama“ direktive kako treba da kolju. Šef četničkih „crnih trojki“ bio je sam Mihailović.

45. Pored „crnih trojki“, Mihailović je mnogo puta izdao naređenje da svaki četnički komandant korpusa formira leteće brigade, kojima je dao isključivo u zadatak da očiste svoj teren od partizana (ili, kako on kaže, komunista) i njihovih simpatizera i svih drugih elemenata koji se ne slažu sa njegovom organizacijom, a da se ne upuštaju ni u kakve sukobe sa okupatorom.

46. Izvršujući Mihailovićeva naređenja, njegovi komandanti korpusa i brigada, njegovi korpusi i brigade, njegove „crne trojke“ i leteće brigade, izvršile su u toku rata i okupacije bezbroj raznovrsnih ratnih zločina u svim krajevima Jugoslavije, u Srbiji, Crnoj Gori, Sandžaku, Bosni, Hercegovini, Hrvatskoj (naročito u Dalmaciji i Lici) i Sloveniji pa su tako:

U novembru 1941. četnici su streljali u selu Brajićima (srez takovski) na mestu Drenovi Vrh oko 500 zarobljenih partizana i pristalica oslobodilačke borbe. Mesto na kojem su partizani streljani nalazi se na kratkom odstojanju od Ravne Gore na kojoj se nalazio Mihailović sa svojim štabom.

U noći između 13. i 14. novembra 1941. predao je četnički komandant Jovan Škava po Mihailovićevom naređenju oko 365 partizana Nemcima u selo Slovac (blizu Valjeva), koje su Nemci odveli u Valjevo i streljali u blizini Valjeva, na mestu zvanom Krušik.

Početkom novembra 1941. Mihailovićev komandant Ajdačić zaklao je 13 partizanskih simpatizera u blizini Kosjerića, na mestu zvanom Ridovi, među kojima i učiteljice Jelenu Subić-Gmizović i Milevu Kosovac koje su četnici, pre nego što su ih zaklali, silovali i unakazili usijanim gvožđem.

Na dan 4. novembra 1941. četnici su ubili blizu Ravne Gore oko 30 partizana koje su bili na prevaru zarobili, među kojima je bilo 18 devojaka koje su bile upućene u Užice za bolničarke.

U decembru 1941. Mihailovićevi četnici streljali su, zajedno sa Nemcima, u Čačku, samo u jedan mah, 80 pripadnika Narodno-oslobodilačkog pokreta.

U decembru 1941. u srezu požeškom radio je mešoviti njemačko-četnički sud koji je samo u jedan mah osudio na smrt 12 pristalica partizana.

U decembru 1941. i tokom januara 1942. četnici su poklali preko dve hiljade muslimana – ljudi, žena i dece iz okoline Foče, Čajniča i Goražda. Klanja su vršili na mostovima na Drini u Foči i Goraždu.

U toku decembra 1941. i tokom cele 1942. Mihailovićevi četnici pohapsili su i predali Nemcima u raznim krajevima Srbije hiljade pristalica partizana, koje su Nemci streljali u logorima Banjici, Šapcu, Nišu, Užicu, Čačku i drugim mestima, a pored toga sami četnici su poubijali hiljade pristalica partizana, opljačkali mnoga sela, batinali hiljade ljudi, a veliki broj žena i devojaka iz partizanskih porodica silovali.

Na dan 1. aprila 1942. godine četnici Rada Radića pobili su u Jošavci 20 ranjenih partizana, a među njima i teško ranjenog doktora Mladena Stojanovića.

Aprila 1942. četnici Lazara tešanovića i Rada Radića (koji su se bili stavili pod komandu Mihailovićevog kapetana Račića) ubili su 70 ranjenih partizana.

Krajem aprila 1942. Spasoje Dakić, komandant jednog Mihailovićevog bataljona u istočnoj Bosni, zaklao je engleskog majora Terensa Atertona i jednog njegovog radiotelegrafistu, engleskog narednika.

Juna 1942. Mihailovićevi četnici su u okolini Gacka u selu Izgori zapalili bolnicu sa 10 teških partizanskih ranjenika.

Juna 1942 Mihailovićev odred pod komandom kapetana Đukića Vladimira izveo je iz zatvora u Nikšiću 25 pristalica narodno-oslobodilačkog pokreta i zajedno sa Talijanima ih sve streljao.

Avgusta 1942. Mihailovićev komandant Baćović ubio je simpatizere NOP –a Rada Pravicu, sudiju, Tomu Galepa, Jovu Ljubibratića, Budimira Ukropinu i Tasu Kosovića.

Avgusta 1942. Mihailovićevi četnici pod komandom Petra Baćovića, prilikom zauzeća Foče, zaklali su u Foči, i u grupi sela koja se skupa nazivaju Bukovica, oko 1000 lica muslimanske veroispovesti, među kojima je bilo oko 300 žena, dece i staraca.

Avgusta 1942. na terenu oko Ustikoline i Jahorine (istočna Bosna) Mihailovićevi četnici pod komandom majora Zaharija Ostojića i Petra Baćovića zaklali su oko 2500 lica muslimanske veroispovesti, a sela popalili.

Septembra 1942. četnici Petra Baćovića ubili su u selima oko Makarske 900 Hrvata, nekoliko katoličkih sveštenika žive odrali i 17 sela zapalili.

Oktobra 1942. četnici Petra Baćovića ubili su u okolini Prozora, zajedno sa Italijanima kojima je komandovao italijanski poručnik Viđak, oko 2500 muslimana i Hrvata, među kojima je bilo žena, dece i staraca, a veliki broj sela popalili.

U oktobru 1942. četnici Petra Baćovića ubili su u selu Gata, Niklice i Čišlo (sva sela u Dalmaciji), zajedno sa Italijanima, 109 Hrvata kao simpatizera NOP –a.

U jeseni 1942. u Drežnici (Hercegovina) četnici iz okoline Gacka pri pokretu za Prozor zaklali su oko 100 lica muslimanske veroispovesti.

Decembra 1942. u selu Brainci (Mrkaić, istočna Bosna) i okolnim selima, četnici Mihailovićevog komandanta Rajka Čelonje ubili su 160 seljaka i popalili selo Braince i još nekoliko sela. Među pobijenima bilo je i žena i dece.

U januaru 1943. Mihailovićevi četnici zaklali su u selu Banji (kod Aranđelovca) protu Isakovića i još 18 pristalica partizana.

Januara 1943. zaklao je major Cvetić 16 zarobljenih partizana u okolini Užica.

Januara 1943. pod komandom Komarčevića Mihailovićevi četnici su zaklali 72 simpatizera partizana u srezu posavskom.

Januara 1943. četnici Pavla Đurišića ubili su u srezu bjelopoljskom oko 400 muškaraca i oko 1000 žena i dece muslimanske veroispovesti.

U februaru 1943. četnici, pod komandom Zaharija Ostojića, Petra Baćovića, Pavla Đurišića, Voje Lukačevića, Vuka Kalaitovića i drugih, u srezovima pljevaljskom, čajničkom i fočanskom zaklali su 1200 muškaraca i 8000 staraca, žena i dece i opljačkali, pa potom spalili oko 2000 domova.

Polovinom jula 1943. u selu Cikoti (istočna Bosna) četnici su otkrili 80 ranjenika Prve proleterske divizije, oduzeli im oružje, a sutradan doveli Nemce koji su ih poubijali, a zatim spalili.

Jula 1943. u Bišini (Birač) četnici su otkrili 120 ranjenika Prve i Druge proleterske brigade i izdali ih Nemcima koji su ih pobili.

Decembra 1942. četnički komandant, major Petričević, streljao je u Kolašinu 28 zarobljenih partizana i šest seljaka, pristalica partizana.

Decembra 1943. četnički komandant Živan Lazović zaklao je u selu Selevcu (beogradskog okruga) 15 seljaka, pristalica partizana.

Decembra 1943. zaklali su četnici u okolini Bosanskog Grahova 137 zarobljenih partizana.

Decembra 1943. zaklali su četnici u selu Tičevu, kod Drvara, 28 zarobljenih partizana.

Decembra 1943. zaklali su četnici u Zeti (Crna Gora) 8 seljaka, delegata na Prvoj antifašističkoj skupštini Crne Gore.

Decembra 1943. zaklali su četnici Nikole Kalabića u selu Kopljarima (kod Aranđelovca) 24 seljaka, pristalica partizana.

Decembra 1943. četnici pod komandom Vuka Kalaitovića u srezu sjeničkom (Sandžak) zaklali 18 pristalica partizana.

Decembra 1943. četnici pod komandom potpukovnika Miodraga Paloševića i majora Svete Trifkovića zaklali su u selu Vraniću (srez posavski, okrug beogradski) 72 lica, među kojima i jedno dete od dve godine, drugo od 3 meseca. Jednu od žrtava su kastrirali. Pored toga opljačkali su veliki broj seljačkih domova.

Od meseca jula 1941. do marta 1943. Mihailovićevi četnici, pod komandom Pavla Đurišića, osudili su na smrt i streljali oko hiljadu crnogorskih partizana i seljaka zbog toga što su učestvovali u oslobodilačkom ustanku u Crnoj Gori.

Ma dan 29. aprila 1944. četnički odredi kapetana Živojina Lazovića, majora Svetislava Trifkovića, Kalabića Nikole, Bojovića Dragutina, Bogićevića Svete, Dokmanovića Radovana i Radićevića Svete u selu Dugovcu (srez podunavski, okrug beogradski) zaklali su 73 lica, među kojima i devet žena. Tom prilikom teško zlostavljali 37 drugih lica i opljačkali ih, pa potom popalili 220 domova.

Aprila 1944. četnici su kod Bajine Bašte zaklali osam simpatizera partizana.

Maja 1944. četnici Dragutina Keserovića pronašli su na Jastrepcu partizansku bolnicu, pa su streljali oko 24 ranjenika i četiri bolničarke.

Maja 1944. četnici sa Majevice su otkrili u Semberiji partizanske bolnice i ubili oko 300 teških ranjenika.

U leto 1944. četnici su u selu Balinoviću živog pekli pred 20 ljudi Živana Đurđevića, seljaka iz sela Balinovića, a potom zaklali njega i njegovog sina.

Početkom avgusta 1944. Dušan Radović, zvani Kondor, komandant Mihailovićevog zlatiborskog korpusa, zaklao je dva američka avijatičara koji su se bili prinudno spustili padobranima kod reke Lim.

Avgusta 1944. četnički odred Bogićevića Svete uhvatio je u selu Sepcima (okrug beogradski) Sremčevića Savu, Vojinović Konstantina, Radojević Iliju i Jakovljević Iliju i, pošto ih je teško mučio da bi im iznudio priznanje o saradnji sa poartizanima, svu četvoricu je zaklao.

47. Nabrojani zločini su samo mali deo zločina koje su Mihailovićevi četnici, sprovodeći njegova naređenja i direktive, izvršili u svim krajevima Jugoslavije. Pored toga desetine hiljada ljudi četnici su zlostavljali i batinali, a u Crnoj Gori su bili uveli specijalni sistem batinjanja pomoću „roglje“. Mihailovićevi komandanti dostavljali su spiskove pristalica partizana okupatorima i kvinslingovcima na osnovu kojih su ljudi bili hapšeni i streljani. Naročito je Mihailovićeva beogradska organizacija tesno sarađivala sa specijalnom policijom na uništavanju pristalica partizana u Beogradu.

 

Le Club est l'espace de libre expression des abonnés de Mediapart. Ses contenus n'engagent pas la rédaction.